У Северној територији, на североистоку Арнемове земље (назване по холандском граду Арнему и истоименом истраживачком броду из 17. века), преминуо је Галарвуј Јунупингу, један од великана борбе за права Абориџина.
Овај 74-годишњи старешина народа Јолнгу преминуо је у свом дому, после дуге борбе са болешћу, обавестила је Фондација Јоту Јинди.
Породица је дала дозволу да се његово презиме и фотографија користе у тексту.
Јунупингу је свој живот посветио правима Абориџина, а један од многих историјских тренутака које је предводио било је саопштење Барунга, објављено 1989. године.
У овом документу, написаном на кори дрвета, затражено је да се "после дугог чекања учини оно што треба и да се усвоји Барунга".
Саопштење је предвиђало право аутохтоних народа на самоопредељење, национални систем права на земљиште, компензацију, окончање дискриминације и поштовање идентитета Абориџина, као и давање социјалних, економских и културних права.
Иако је тадашњи премијер Боб Хок изјавио да ће постојати споразум о којем преговарају Абориџини и Савезна влада у име народа Аустралије, ово обећање никада се није остварило.
Објаву тог саопштења касније је песмом "Споразум" (Treaty) овековечио музички бенд Јунупингуовог брата Јоту Јиндиja, у фрустрацији јер није било напретка ка усвајању документа.
Био је мајстор церемонија и чувар песама народа Јолнгу, који је чувао и сећање на прошлост земље и свето знање свог народа.Фондација Јоту Јинди поводом смрти Јунупингуа
Ова песма постала је хит 1991. године и симбол борбе за права аутохтоних народа.
За самог Јунупингуа, та борба је трајала деценијама и обележила је његов по свему изузетан живот.
Његову смрт потврдила је Фондација Јоту Јинди, која је објавила да је Јунупингу био "мајстор церемонија и чувар песама народа Јолнгу, који је чувао сећање на прошлост земље и свето знање свог народа.”
Овај угледни старешина Јолнгу народа и вођа клана Гумат, рођен је у Јиркали – заједници која живи на североисточној обали Северне територије.
Школовао се у локалној мисионарској школи и придружио се борби за права Абориџина на земљу када је помогао свом оцу да састави чувену Баркову петицију 1963. Године. Био је то први документ аустралијских Абориџина који је признао савезни парламент.
Петицијом је тражено признавање права аутохтоних народа на традиционално власништво над земљом, позивајући владу да преиспита одлуку о коришћењу појаса од 300 километара Арнемове земље за експлоатацију руде боксита.
Петиције нису прошле и копање рудника је настављено, али је тај догађај допринео да се Јунупингу формира као вођа и снажан глас аустралијских Абориџина.
Постао је значајна фигура у Савету северне земље и ауторитет за Абориџине у региону.
Залажем се за очигледна права Абориџина, која су од фундаменталног значаја за наш положај у аустралијском друштву.Галарвуј Јунупингу, абориџински старешина
Јунупингу је изабран за Аустралијанца године 1978. и иако се његов утицај тада протезао широм земље, остао је да живи са својим народом.
Такође, помогао је у покретању годишњег Гарма фестивала, који данас представља прославу културе аутохтоних народа, и догађај који често посећују аустралијски премијери, пословни лидери и обичан народ.
Са функције у Савету северне земље повукао се 2004. године, али је наставио да се залаже за, како је говорио, "очигледна права Абориџина, која су од фундаменталног значаја за њихов положај у аустралијском друштву".
Током прошлогодишњег Гарма фестивала, стајао је уз премијера Ентонија Албанезеа, који је том приликом објавио да ће Глас првих народа наћи своје место у савезном парламенту.
За увођење Гласа Абориџина и становника острва Торесовог мореуза гласаће се крајем ове године на референдуму, а уколико предлог буде усвојен, биће то и наслеђе једног од пионира борбе за права Абориџина, који је први кренуо тим дугим и кривудавим путем.
