Међународни тим научника спровео је свеобухватно генетичко истраживање популације која је током првог миленијума нове ере живела на Балканском полуострву. Сазнања до којих су дошли, поредећи ове налазе са узорцима генетског материјала садашњих становника тих простора, у великој мери мењају поглед на традиционалну историју.
Наиме, они показују да данашње српско становништво, као и неки други суседни народи, поред словенског имају и значајан удео аутохтоног, старо-балканског порекла.
Ово петогодишње истраживање покренула је група српских истраживача, заједно с колегама с два угледна светска универзитета, америчког Харварда и шпанског Универзитета у Барселони.
Студију о пореклу Срба и осталих балканских народа, као и миграција на Балкану, иницирали су научници са Биолошког факултета Универзитета у Београду, проф. Миодраг Грбић, проф. Жељко Томановић и дописни члан САНУ, проф. Душан Кецкаревић, као и истраживачи са Археолошког института, др Илија Микић, др Миомир Кораћ и др Снежана Голубовић са сарадницима.
, показују пресек генетичких промена популације и миграција на Балкану током изузетно дугог историјског периода од преко две хиљаде година.
У оквиру истраживања одређена је ДНК секвенца укупно 146 скелета људи који су живели на Балкану од 1. до 10. века, а који су пронађени на 20 локација пре свега на територији данашње Србије и Хрватске, али и Северне Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и Грчке.
Како су објавили аутори, упоредо су секвенцирани и геноми модерног српског и балканског становништва.
Резултати показују да данашње српско становништво има у просеку око 50 до 60 одсто источно-европског, односно словенског порекла, а остатак чини генетика старо-балканског становништва помешаног с досељеницима из великих античких центара попут Константинополиса, Ефеса и Коринта.
У овој студији забележени су генетски докази континуитета садашњег становништва Србије и других делова Балкана све до бронзаног доба.
Упоредна анализа података показујe да су геноми Срба и Хрвата веома слични.Профгесор Миодраг Грбић
Гостујући професор Биолошког факултета у Београду Миодраг Грбић, иначе запослен на Универзитету Западни Онтарио недалеко од Торонта, изјавио је да је данашње српско становништво у суштини аутохтоног порекла, али уз значајан уплив словенске генетике.
Професор Грбић је са сарадницима прикупио узорке ДНК људи који се на основу заједничких културних особина изјашњавају као Срби, а који данас живе широм Балкана, у Србији, Хрватској, Црној Гори и Северној Македонији.
„Упоредна анализа тих података са подацима припадника других народа у региону, као и појединаца из античког доба, показују да су геноми Срба и Хрвата веома слични“, каже професор Грбић, истичући да овакви резултати одражавају заједничко наслеђе ових народа, који имају и сличне размере словенског и аутохтоног балканског порекла.
Према његовим речима, „анализа ДНК из античког доба, заједно са археолошким подацима и историјским записима, може допринети бољем и богатијем разумевању историје Балкана“.
Слика коју смо добили не представља поделу, већ́ заједничку историју, без обзира на садашње националне границе на Балкану.Професор Миодраг Грбић
Он каже и да су људи који су живели на балканским просторима у гвозденом добу били на сличан начин погођени великим миграцијама до којих је дошло најпре у време Римског царства, а касније и доласком Словена.
"Сви ови утицаји заједно резултирали су сличним генетским профилом савременог становништва Балкана”, нагласио је Грбић.
Истраживање је потврдило да су се током 6. и 7. века догодиле масовне словенске миграције, које су оставиле дубок генетички траг код свих балканских народа.
Професор Пабло Карион са Института за еволуциону биологију у Барселони један је од водећих аутора ове свеобухватне студије. Он каже да резултати показују да се долазак словенског становништва на Балкан дешавао током неколико генерација и да је укључивао читаве породице, мушкарце и жене.
Велики генетички допринос досељених Словена видљив је и код народа који не говоре словенским језицима, пре свега код Румуна и Грка.Професор Дејвид Рајх са Универзитета Харвард
Поред Срба, око 50 до 60 одсто словенске генетике имају и данашњи Хрвати, Румуни и Бугари. Мањи, али значајан удео словенских гена, чак и преко 30 одсто, забележен је код становништва Грчке.
„Велики генетички допринос досељених Словена видљив је не само код народа који говоре словенским језицима, као што су Срби и Хрвати, већ и код народа који не говоре словенским језицима – пре свега Румуна и Грка“, каже Дејвид Рајх, професор хумане еволуционе биологије на Универзитету Харвард и један од аутора студије.
Према речима професора Душан Кецкаревића са Биолошког факултета у Београду, различити језици, религија и култура балканских народа указују на њихове другачије демографске и културне процесе током миленијума њихове историје, али су генетски ови народи веома блиски.
Он додаје да анализа генома данашњег балканског становништва показује највећу генетичку блискост Срба, Хрвата и Румуна.
У антрополошкој лабораторији у Вим,инацијуму налази се близу 20.000 људских скелета из времена Римског царства
Међутим, оно што је студија такође утврдила, јесте да у прикупљеном ДНК, укључујући и римске војнике, готово да нема генетике становништва са Апенинског полуострва. Како кажу научници, то указује на значајну интегрисаност локалног балканског становништва у Римско царство.
Још једно занимљиво откриће представља и проналазак скелета мушке особе од 19 година која је пореклом из Африке, са територије данашњег Северног Судана. Претпоставља се да је реч о римском војнику, а како каже антрополог др Илија Микић са Археолошког института у Београду, ово је први доказани случај миграција из подсхарске Африке у Европу за време Римског царства.
Како кажу аутори студије, један од значајних резултата овог истраживања је и скелет жене пореклом из источне Европе, која је у Виминацијуму живела још у другом веку. Реч је о за сада најранијем трагу присуства људи из тог дела Европе на балканским просторима.
Научници такође указују на чињеницу да је чак 18 римских императора рођено на просторима данашње Србије, те да они углавном сви били припадници локалног, староседелачког становништва. На основу тога, може се претпоставити да постоји и континуитет њихове генетичке везе са данашњом популацијом.
Желели смо да научним чињеницама на генетичком нивоу разоткријемо бар део наше древне историје и порекла.Професор Жељко Томановић са Биолошког факултета у Београду
Ова изузетна научна студија о пореклу српског народа, како су истакли професори Грбић и Кецкаревић, допринеће промоцији Србије и њених археолошких локалитета на светском нивоу.
То је потврдио и професор Жељко Томановић са Биолошког универтзитета у Београду, рекавши да је у питању прво озбиљно и свеобухватно генетичко истраживање која се бави пореклом Срба, а које је засновано искључиво на научним чињеницама.
„Ова студија ће дати допринос разграничењу између историјских чињеница и бројних интерпретација и псеудонаучних дискусија заснованим на неутемељеним причама и веровањима када је реч о пореклу нашег народа. На тај начин смо желели да научним чињеницама, на генетичком нивоу разоткријемо, бар део наше древне историје и порекла“, каже професор Томановић, који је и дописни члан САНУ.
