Преминула је једна од најпоштованијих личности америчке политике.
Хенри Кисинџер (Henry Kissinger), некадашњи државни секретар САД током владавине два председника - Ричарда Никсона (Richard Nixon) и Џералда Форда (Gerald Ford) умро је дубоко захазивши у 101 годину.
Кисинџер је био активан и након што је прославио 100. рођендан. Присуствовао је састанцима у Белој кући, објављивао je књигe и сведочио пред сенатским одбором о нуклеарној претњи коју представља Северна Кореја. У јулу 2023. је изненада посетио и Пекинг да би се састао са кинеским председником.
Кисинџер је био изузетно страствен према свему што је радио.
„Желите да оставите своју земљу у бољем стању од оног у којем сте је затекли. А у приватном животу не постоји ништа што би било тако занимљиво и испуњавајуће.”
Бивши амерички дипломата имао је главну улогу у многим глобалним догађајима, који су обликовали ток светских збивања 1970-их.
Међу његовим бројним достигнућима били су дипломатско отварање Кине, разговори о контроли наоружања између САД и Совјетског Савеза и ширење веза између Израела и његових суседних арапских земаља.
Господину Кисинџеру је такође додељена Нобелова награда за мир 1973. године – коју је поделио са вијетнамским дипломатом Ле Дук Тоуом (Le Duc Tho) , коју ју је он одбио - за њихову улогу у окончању рата између две нације.
„Ништа што ми се десило у јавном животу није ме гануло више од ове награде."
Била је то и једна од најконтроверзнијих Нобелових награда у историји. Двоје чланова Нобеловог комитета је поднело оставку због тог избора, а постављена су и питања о америчком тајном бомбардовању Камбоџе.
Кисинџер је био познат по својој тајновитости и по томе што се држао сопственог пута.
Бивши амерички председник Џералд Форд рекао је 2006. године, непосредно пре своје смрти, да је Хенри Кисинџер човек који, по сопственом мишљењу, никада није погрешио.
1971. преговарао је са Кином о отварању дипломатских односа са западним светом, а да о томе није обавестио Џорџа Буша (George H. W. Bush), који је тада служио као амбасадор САД у Кини.
Био је то потез за који је он веровао да је био исправан.
„Ко год да је отишао, био би сам у Пекингу без комуникацијa. И стога, уколико не би познавао Никсонов ум, могао би да направи глупости.”
Због свог грубог и заповедничког присуства и неуобичајене манипулативне моћи, Кисинџер је био истовремено поштован и клеветан због своје улоге у глобалним догађајима.
Хајнц Алфред Кисинџер рођен је у Фурту у Немачкој 27. маја 1923. и преселио се у Сједињене Државе са породицом 1938, пре него што су нацисти кренули у кампању истребљења европских Јевреја.
Име је "американизовао" у Хенри и постао натурализовани држављанин САД 1943. Служио је у америчкој војсци у Другом светском рату, и добио стипендију Харвардског универзитета, где је магистрирао 1952, и докторирао 1954. године. Предавао је на Харварду наредних 17 година.
У то време је радио као консултант владиних агенција, а 1967. је био посредник Стејт департмента у Вијетнаму те је искористио своје везе са администрацијом председника Линдона Џонсона како би Никсоновом тиму доставио информације о мировним преговориома.
Никсону je обећање да ће окончати Вијетнамски рат донело победу на председничким изборима 1968. године, a он је заузврат увео Кисинџера у Белу кућу, као свог саветника за националну безбедност.
1973. године, поред улоге саветника за националну безбедност именован је за државног секретара - због чега је добио неприкосновени ауторитет у спољнополитичким питањима.
Како је арапско-израелски конфликт добијао на снази, Кисинџер је кренуо у своју прву мисију такозване "шатл дипломатије" - врло личне и енергичне дипломатије вршења притиска, по којој је био познат.
Тридесет два дана између Јерусалима и Дамаска помогли су Кисинџеру да постигне дуготрајни споразум између Израела и Сирије на Голанској висоравни.
Током свог мандата у Никсоновој администрацији, када је тадашњи председник САД био изложен жестоким критикама због коментара које је дао против јеврејске заједнице, Кисинџер је рекао да су ти коментари уследили када је јеврејска заједница показала своје противљење Никсону.
„Чуо сам антисемитске коментаре само када би га нека јеврејска група напала због нечега што је урадио."
Када је Форд изгубио изборе од демократског кандидата Џимија Картера, 1977, Кисинџерови дани као државног секретара били су одбројани. Следећи републиканац у Белој кући Роналд Реган дистанцирао се од Кисинџера, пошто је сматрао да не одговара његовом конзервативном бирачком телу.
Када је напустио владу, Киснџер је формирао моћну саветодавну фирму у Њујорку, која је нудила савете светској корпоративној елити. Био је члан пословодних одбора бројних компанија и разних спољнополитичких и безбедносних форума, писао је књиге и постао редовни медијски коментатор и аналитичар међународних односа.
Али и даље је остао активан на политичкој сцени.
После напада 11. септембра 2001, председник Џорџ Буш Млађи је изабрао Кисинџера да предводи истражну комисију.
„Др Кисинџер и ја желимо исто. Ова истрага треба пажљиво да испита све доказе.”
Међутим због противљења демократа, који су истицали конфликт интереса због бројних клијената Кисинџерове саветодавне фирме, био je приморан да се повуче из комисије.
2016. добио је важно признање допринос раду Министарства одбране САД.
Током свог говора кад је примио награду, Кисинџер је истакао централну улогу САД у глобалним догађајима.
„Ми се носимо са верским ратовима на Блиском истоку. Морамо да се носимо са успоном земаља које себе виде као историјски централне силе у Азији. Морамо да се носимо са Русијом, која комбинује пад своје физичке снаге са покушајем да поново успостави своју историјску превласт у одређеним регионима. И такође смо суочени са технолошким развојем без преседана.“
Хенри Кисинџер развео се од своје прве супруге Ен Флајшер (Ann Fleischer) 1964, са којом је имао двоје деце, а затим се оженио са Ненси Магинс (Nancy Maginnes), сарадницом гувернера Њујорка Нелсона Рокфелера (Nelson Rockefeller) 1974
