Припадници аутохтоних народа могу да очекују краћи животни век, слабије здравствено стање, низак степен образовања и незапосленост, као и висок проценат смртности међу децом, за разлику од остатка грађана Аустралије који нису абориџинског порекла.
А један од шест мушкарца из редова аутохтоних народа има шасну да заврши у затовру и ту проведе извесно време.
Ово је статистика која је објављена од стране Комисије за продуктвиност која је основана у циљу превазилажења проблема са којима се суочавају Абориџини и становници острава из Торесовог мореуза.
"Основни циљ овог извештаја је да се сазна да ли се ишта поправило у том смислу или не, а ако не, која побољшања су потрена," рекао је Ромли Мокак комесар у Комисији за продуктивност.
Productivity Commissioner Romlie Mokak says self-determination is critical to closing the gap. Source: Productivity Commission
Извештај испитује секторе здравства и образовања, рани развој код деце и правни систем, како би се добила слика која одражава културолошки контекст, језик, удаљеност заједница и састав породица и њихову интеракцију.
Извештај за 2020. годину показује нека побољшања, али истиче проблеме због којих влада дубока забринутост, попут повећања броја деце која се налазе у центирма за бригу ван куће.
Статистички подаци показују да је одвођење деце Абориџина и народа са острава у Торесовом мореузу од њихових породица и сродника у директној пропорцији са њиховом прекомерном заступљеношћу у правосудном систему за младе деликвенте и касније, у затворима за одрасле.
Откако је Краљевска комисија 1991. истраживала смртност абориџинске деце у притвору, проценат припаднка Првих нација у затворима се удвостручио, са 14 на 28 одсто, каже Хелен Морисон, продуцент документарне серије Притоврена нација (Incarceration Nation), СБС телевизијског канала NITV.
Припадници наше Прве нације су међу онима са највећим процентом популације у затовру, на светском нивоу. Дакле ствари не иду на боље.
Она каже да број Абориџина који су у затоврима кошта Аустралију $8 милијарди годишње.
“То је огроман рачун, али горе од тога су уништавње културе, породице и додатна траума онима који су у сродству са људима у затоврима, што се онда преноси на следећу генерацију," каже Хелен Морисон.
"А интергенерацијска траума је нешто са чиме се наша земља није никад пре суочавала.”
Ставови и политика из периода колонизације могу се директно повезати са недостатком могућности и системским недостацима са којима се данас сусрећу Абориџини и становници острва Торесовог мореуза.
Досадашњи третман као што су губитак земље и културе, украдене плате и насиље преносилац је сиромаштва и других недостатака са генерације на генерацију.
Leetona Dungay and Karina Hogan, Incarceration Nation participants Source: Joseph Mayers
Они су познати као "Украдена генерација".
Постоје многи Аустралијанци абориџинског порекла који:
- су припадници Украдене генерације
- чија деца су одузета од њих
- којима се негира право на образовање
- којима су украдене плате
- којима није дозвољено појављивање на јавним местима
- не могу да добију здравствену помоћ
- нису добили право да гласају
Последице су данас најизраженије у домену менталног здравља, високе стопе употребе алкохола и дрога, породичног насиља и стопе људи у затворима.
Indigenous men make up 27 per cent of prisoners in Australia. Source: Joseph Mayers
“Спајајући конце између прекомерне правне интервенције од времена колонијализма и како је то креирало трауме и хендикепе међу припадницима наше Прве нације, дошло се до два кључна разлога због којих је велики број људи у затворима," каже Хелен Морисон.
Њен документарац открива алармантну статистику и указује на то како можемо да поништимо неправду.
Када то холистички посматрате, чини се тако великим и сложеним проблемом, али у ствари није. Одговор имамо у извештајима. Одговор имамо ако слушамо гласове заједница Прве нације.
"Мислим да је дошло време да се каже истина, да се дубље разуме наша прошлост и да се изложи на начин да публика може да повеже притварање припадника абориџинских народа са третманом наших Првих народа у прошлости," додаје она.
Стратегија затварања јаза обавезује владу да постигне равноправност у погледу здравља и животног века за Абориџине.
Национални споразум о затварању јаза је проширио фокус на заједничко одлучивање Абориџина и становника острва Торесовог мореуза и свих аустралијских влада.
Самоодређење омогућава свим странама да буду заједнички одговорне за напредак или назадак у складу са заједнички постављеним циљевима, каже Ромлие Мокак.
То је прилично једноставан концепт. Треба улагати у оне који су највише погођени а преко њих у њихову децу и унуке.
Притоврена нација (Incarceration Nation) приказује се на NITV каналу у недељу 29 августа у 8:30pm и на SBS On Demand.
If you need to reach out or know someone who needs help, you can ring Lifeline on 13 11 14 or contact Beyond Blue on 1300 224 636.
