Особе које су посебно угрожене Ковидом-19 укључују хроничне болеснике са срчаним обољењима, високим притиском, дијабетесом, као и астмом и другим плућним болестима. Због начина на који вирус корона напада људски организам, првенствено су изложени дисајни путеви.
Вирус напада меко ткиво у плућима и због начина на који имуни систем реагује стварају се упални процеси. То се нарочито лоше одражава на особе које већ пате од болести дисајних органа или имају срчане сметње. Због тога више од 70 одсто пацијената широм света који су због Ковида-19 смештени на интензивну негу чине људи који већ имају постојећа здравствена стања.
Поред хроничних болесника с плућним и срчаним проблемима, у најкритичнија обољења спадају и болести јетре и бубреге, као и пацијенти који су на терапији због канцера или пост-оперативне фазе трансплантације органа или коштане сржи.
Лекови који се дају у овим случајевима слабе имуни систем и чине особе подложнијим могућим компликацијама од Ковида-19.
Астма
Астма је респираторна болест узрокована преосетљивошћу и честим упалама дисајних путева. Уобичајени симптоми су кашаљ, пиштање из плућа и осећај стезања у грудима. Такође, астматичари се врло лако задишу и губе дах услед физичких напора. Према тренутним проценама, од астме у Аустралији пати чак 11 одсто популације, а припадници аутохтоних народа су далеко подложнији овој болести од људи другог порекла.
Када се говори о о овом обољену, нарочито су опасни такозвани "напади астме", који могу бити изазвани било чиме што иритира дисајне путеве, било да је реч о јаком мирису, диму, сувише сувом или превише влажном ваздуху. Због тога би људи који болујзу од астме требало да предузму посебне мере опреза и заштите од вируса корона, пошто болест ковид-19 такође напада дисајне путеве и спајање с постојећом астмом може озбиљно да угрози оболелу особу.
Друге плућне болести
У доба епидемије ковида-19 изузетно опасна могу да буду и друга плућна обољења. У Аустралији су најраширеније болести попут азбестозиса, емфизема, цистичне фиброзе, рака плућа, плеуралног излива и плеуритиса. Такође, постоје и болести као што су туберколоза и респираторна силикоза. Сва ова стања у случају заразе вирусом корона могу да буду веома ризична.
Срчана обољења
Поред плућних болести, у најризичнијој категорији су особе које пате од хроничних срчаних проблема.
Глобалчна истреаживања указују на то да људи са кардиоваскуларним обољењима спадају у највиши ризик од могућег смртног ишода када је реч о Ковиду-19. Када је реч о срчаним болесницима, они нису више подложни вирусу корона од других људи, већ уколико се заразе болест добија свој јачи облик и може да се манифестује кроз озбиљне компликације. Наиме, ковид19 изазива и акутнуз упалу срчаног мишића, која може да доведе до оштећења срца и да изазове срчани удар.То је нарочито за срчане болеснике. Ту се подразумевају вежбање и физичка активност, умерена ишрана, хидрираност организма и адекватан одмор и сан.
Светска здравствена организација препоручује недељно физичку активност од 150 минута, односно два и по сата умереним интензитетом или 75 минута недељно у јачем интензитету. На овај начин кардиоваскуларни болесници могу кроз вежбање код куће или шетње да одрже свој организам јачим и отпорнијим на друге болести.
Дијабетес
У ризичну категорију када је реч о Ковиду-19 спадају и оболели од дијабетеса. За све људе који имају ово обољење, Аустралијско удружење за дијабетес препоручује вакцинисање против сезонског грипа. Такође, саветује се редовна контрола нивоа глукозе у крви и припремљен план за коришћење боловања у случају да се осетите лоше.
Дијабетичари имају висок ризик могућих тешких компликација и од сезонског грипа и у случају заразе вирусом имају веће изгледе да развију озбиљну респираторну болест. Такође, шећерна болест изазива ослабљени одговор имуног система на вирусну инфекцију и потенцијалну секундарну бактеријску инфекцију плућа. Многи пацијенти који имају дијабетес типа 2 су гојазни, а управо гојазност представља озбиљан фактор ризика код јаких инфекција, што Ковид-19 и јесте.
Болести јетре
И особе које имају обољења јетре, као што су хепатитис Б и Ц, спадају у групу људи који су изложени већој опасности. Генерално, код болести јетре се препоручују исте мере као и за здраве људе. Дакле, социјално дистанцирање и одржавање личне хигијене, пре свега. Међутим, када је реч о особама са тежим облицима болести јетра, препоручује се вакцинација против сезонског грипа и пнеумококалних обољења.
Болести бубрега
Тежи симптоми Ковида-19 могу се развити и код особа са бубрежним болестима. Вирус корона уитиче на функцију бубрега, нарочито у ситуацијама када се пацијент осећа лоше, када је дехидриран или има и неку секундарну инфекцију. Особе са болестима бубрега могу пронаћи више детаља на вебсајту организације
Пацијенти са канцером
Поред хроничних болесника, под великим ризиком од Ковида-19 су и оболели од било ког типа канцера, а нарочито они који примају хемотерапију или неки други третман.
Борба са канцером генерално исцрпљује организам и слаби имуни систем. Због тога би сви који примају неки вид терапије против рака требало да се стриктно придржавају савета лекара и да предузимају све неопходне мере заштите, како би умањили ризик од могуће инфекције, поготово током и после третмана. За пацијенте који се лече од канцера од кључне важности је да поштују препоруку да остану код куће и да избегну изласке напоље, сусрете с другим људима и коришћење јавног превоза, пошто тиме могу изузетно да угрозе сопствено здравље. Исто важи и за пацијенте који су на терапијама после транспалантације органа, ткива или коштане сржи.
